Trenutna ekonomska kriza je otprilike 30% realna i predstavlja posledicu sumnjivih hartija od vrednosti. Pored toga, tu je i 50% panike i straha koje su kreirane njenim medijskim praćenjem, dok poslednjih 20% predstavljaju „igre koje se igraju“. Pod ovim igrama možemo da posmatramo sve one koji uspevaju da izvuku određene koristi iz nastale situacije.

Na primer, ukoliko je neko preduzeće već dugo pokušavalo da pronađe način da otpusti 300 radnika, nalazilo se pred problemom zbog činjenice da bi, u normalnim vremenima, ovakva odluka imala značajan negativan uticaj na njegovu tržišnu poziciju i imidž. Ukoliko se kao izgovor iskoristi recesija, otpuštanje ovih radnika odjednom postaje izuzetno lako izvodljivo. A ukoliko i ostali rade to isto to će u značajnoj meri dodatno olakšati posao.

Kvalitetnije razmišljanje nikada nije predstavljalo luksuz. Kvalitetnije razmišljanje u teškim vremenima predstavlja apsolutno neophodan i jedini ispravan način razmišljanja u ovim situacijama.

Kvalitetnije razmišljanje uključuje i kreativnost. Kreativnost je neophodna kako bi stvari mogle da se posmatraju na različite načine i kako bi mogle da se otvore nove perspektive. Na ovaj način se problemi mogu posmatrati kao prilike.

Kreativno posmatranje nije jednostavno iz jednog veoma pragamtičnog razloga – mi smo od malena naučeni da stvari percipiramo na prvi pogled i na najočigledniji način i po pravilu smatramo da je to dovoljno.

Druga veoma značajna potreba za kreativnim tehnikama upravljanja se ogleda u kreiranju. Mi moramo da kreiramo put kojim ćemo se kretati u budućnosti. Možemo potrošiti puno vremena na analiziranje prošlosti, ali jedini način ponašanja koji garantuje uspeh je kreiranje budućnosti.

Kreativno razmišljanje se ni u kom slučaju ne sme koristiti kao zamena za informacije ili druge oblike razmišljanja, ono samo može predstavljati njihov dodatak. Pod određenim okolnostima, kao što su teška vremena, kreativno razmišljanje postaje neuporedivo značajnije iz jednog veoma jednostavnog razloga – samo kreativne tehnike upravljanja mogu da obezbede promene.

Da bi kreativne tehnike upravljanja mogle da se koriste na najefikasniji način neophodno je da one budu zasnovane na kvalitetno definisanim ciljevima. Ovi ciljevi mogu biti veoma usko i konkretno definisani, ali mogu biti i uopšteni i veoma široki. Bilo koji cilj u svojoj osnovi predstavlja skup vrednosti. Kreativne tehnike upravljanja se moraju primeniti i na sam cilj: da li mi zaista želimo da postignemo ovo?

Kreativno razmišljanje se, na tradicionalan način, uvek posmatra kao grupni proces. Kreativne tehnike upravljanja se mogu koristiti i na ovaj način, ali one ni u kom slučaju nisu samo proces koji je povezan sa grupnim aktivnostima. Svako od nas može sesti, definisati ciljeve kojima teži i potpuno sam razviti nove ideje. Ove ideje se zatim mogu prodiskutovati sa osobama iz okruženja koje mogu pomoći savetima koji mogu dovesti do njihovog poboljšanja.