Američko udruženje za menadžment je povodom 75 godina svog postojanja, a uz pomoć koordinatora projekta Stuarta Crainera i stručnjaka koji su bili zamoljeni da nominuju svoje predloge, napravilo izbor od 75 najvećih menadžerskih odluka svih vremena“. Mi smo od tih 75 odluka za vas odabrali 10 po našem mišljenju najinteresantnijih i najboljih:

1. Oko 59. godine pre Hrista, rimski imperator Julije Cezar, nastojao je da upozna građane Rima sa svojim postupcima i planovima putem rukom pisanim obaveštenja koja su deljena po gradu, a veruje se daje to činio i putem velikih plakata koji su bili okačeni na prometnim mestima. Veličina lidera je od tog vremena u znatnoj meri bila ocenjivana prema njihovoj sposobnosti da komuniciraju.

2. U duhu progresivnih menadžera, rimski imperator Hadrijan upravljao je velikim Rimskim carstvom tako što je često i predano putovao i na taj način obilazio i kontrolisao svoje provincije. To je bio prvi primer danas toliko aktuelnog termina u menadžmentu -„managing by walking around“, u kome je akcenat stavljen na velikoj aktivnosti i kontaktu sa zaposlenima. Tako je, prilikom jednog od svojih putovanja, primetio da u jednom rudarskom naselju koje je posetio nedostaju javna kupatila, za čiju je izgradnju odmah izdao naredbu. O vreme kada je većinu vladara sveta odlikovao apsolutizam, njegov primer je bio izuzetak. Cinici bi rekli daje njegovo ponašanje izuzetak i u odnosu na današnje menadžere…

3. Ranih šezdesetih godina kompanija Philip Morris je pozicionirala Marlboro kao „mušku“ cigaretu. Ova odluka i karakteristični Marlboro kauboj kao simbol muškosti, snage i avanture, doprineli su da se stvori jedan od najuspešnijih i najtrajnijih „brendova“.

4. Ignorišući ispitivanja tržišta, Ted Turner je 1980. godine pokrenuo CNN – „Cable News Network“. O to vreme niko sem Turnera nije mogao da pretpostavi da može da uspe program koji 24 časa emituje samo vesti – ali CNN je postigao ogroman uspeh koji traje do današnjih dana.

5. Dvadesetih godina ovog veka, Marks i Spencer, osnivači velike trgovinske firme, shvatili su da imaju bolji uvid u želje i potrebe kupaca od firmi koje su proizvodile robu. Zbog toga su „preokrenuli“ stvar i „ugao gledanja“ u oblasti trgovine, i zatražili od proizvođača da prave robu prema zahtevima i specifikacijama koje su im sami dostavljali. Kupci su znali da cene tu brigu, tako da su Marks & Spencer i dan danas jedan od najvećih i najpoznatijih lanaca robnih kuća.

6. Kompanija Apple se osamdesetih godina sa uspehom uključila u trku čiji je cilj bio da se proizvede prvi PC za široku potrošnju, imajući dobar predosećaj da se radi o izuzetno profitabilnoj industriji budućnosti. Tako je prvo stvoren Apple l, zatim Apple II, za njim Visi-Calc, i konačno Macintosh (Mac), izuzetan i veoma cenjen kompjuter među profesionalcima, čiji je prvi primerak isporučen 1984. godine.

7. 1987. godine Percy Barnevik je iznenadio poslovni svet odlukom da se ujedine dve velike svetske kompanije: švedska ASEA i švajcarska Brown Boveri, što je u to vreme bila najveća međunarodna integracija kompanija. Ovim potezom nastala je Asea Brown Boveri, gigant sa prometom od 30 milijardi dolara godišnje, kompanija koja danas po svojoj organizaciji služi kao model drugim firmama.

8. Kada je 1981. godine Jan Carlzon došao na mesto predsednika avio – kompanije SAS (Scandinavian Airlines), prvo stoje uradio bilo je da 10.000 službenika koji su komunicirali sa korisnicima usluga kompanije pošalje na dvodnevne seminare o unapređenju usluge, a menadžere kompanije na tronedeljne kurseve iz menadžmenta. U roku od 4 meseca SAS je postao evropska avio – kompanija sa najmanje kašnjenja i sa izuzetnim nivoom usluge.

9. Walt Disney je poslušao svoju suprugu Lilian, i po njenom savetu glavnog junaka svog crtanog filma nazvao Miki, a ne Mortimer, kako je prvobitno zamislio. Svet crtanog filma i zabave nije više bio isti od kada su Miki i Mini Maus „debitovali“ 1928. godine u crtanom filmu „Parobrod Vili“.

10. Predsednik Sony-ja Akito Morita, primetio je da mladi ljudi gde god da idu – vole da slušaju muziku. To ga je podstaklo da 1980. godine njegova kompanija napravi Walkman, veliki „hit“, koji je kompaniji doneo veliki biznis i još veći imidž. Za Walkman nije bilo istraživanja tržišta, što je Akito Morita prokomentarisao rečima: „Ljudi ne znaju šta sve može da se napravi. Mi znamo“.