Detalji koji čine razliku

Prilikom pisanja teksta treba obratiti pažnju na neke detalje. Ti detalji prave razliku između atratktivnih i lakočitljivih stranica koje daju profesionalni imidž tekstu  i dosadnih, teško čitljivih stranica koje slabe kredibilitet teksta.

Evo nekoliko detalja na koje treba obratiti posebnu pažnju.

1. Sive stranice

Sive stranice su rezultat previše teksta ili slova, nedovoljno belog prostora i manjka tipografskog kontrasta  između elemenata u arhitekturi stranice. Čitaocu bi trebalo da bude omogućeno da na prvi pogled lako identifikuje naslove, podnaslove, izgled teksta i pasuse.

Jednoličnost oblika fonta, njegove veličine i stila zbunjuje čitaoca i pravi stranice nezanimljivim. Potrebno je da forma naslova i podnaslova bude u jakom kontrastu u odnosu na tekst. Ovaj kontrast je moguće kreirati korišćenjem različitih oblika fonta, naglašeno većim fontom ili različitim stilom fonta ili sledećim:

• Mali razmak između redova. Razmak između redova treba da bude proporcionalan veličini fonta, dužini reda i (najvažnije) obliku fonta koji se koristi. Program koji je obično automatski i bira po “defaultu” je retko onaj pravi.
• Pretrpani naslovi. Naslovi i podnaslovi treba da budu odvojeni belim prostorom, u suprotnom, teško ih je naći, teško pročitati, pa time Vaš tekst gubi na atraktivnosti kod čitaoca.
• Margine. Tekst koji se širi do ivica stranice prouzrokuje loš imidž i čini poteškoću za čitaoce da se zadrže na tekstu bez izostavlajnja ili preskakanja pojedinih reči. Neće znati u kom su redu, pa će izostavitie neku reč ili je preskočiti.

2. Nedostatak belog prostora na vrhu, u dnu i na samoj stranici

Beli prostor čini stranice atraktivnijim i lakšim za čitanje, odmara oči čitaoca i kreira kontrast između praznog i popunjenog prostora na stranici.

• Vertiklani prazni prostor. Jedan od lakših načina da se doda prazan beli prostor je da se uvede uska kolona belog prostora na spoljašnjim ivicama svake stranice, koje bi mogle biti iskorišćene za beleške ili citate.
• Beli prostor na vrhu stranice. Možete spustiti top marginu slobodno niže i napraviti beli prostor na vrhu stranice.
• Variranje belog prostora na dnu stranice. Ukoliko su beli prostori na krajevima rubrika nejednake veličine to čini tekst interesantnijim.

3.  Dugački redovi malog fonta ili kratki redovi velikog fonta

Ne zna se šta je gore.

• Dugački redovi malih fontova su naporni za čitanje zato što svaki red zahteva nekoliko pokreta okom sa leva na desno.  Samim tim, čitaoci se mogu izgubiti na krajevima redova i započeti pogrešan red ili još gore početi čitati isti red.
• Kratki redovi velikog fonta karakteristični su po tome što se redovi završavaju na pola reči sa crticom na kraju reda i nepotrebnim prostorom između reči.

4. “Justified” tip teksta

“Justified” tip teksta ne pruža dovoljno mogućnosti da reči budu ravnomerno raspoređene. Kao rezultat toga, redovi sadrže nekoliko dugačkih reči sa velikim razmacima između njih ili više manjih reči sa premalim razmacima.

5. Neodgovarjuće granice

Granice stranice treba da istaknu tekst, a ne suprotno. Uokviren tekst  stvara vizuelnu barijeru čitaocu za prelazak na sledeću stranicu. Alternativa uokvirenim tekstovima podrazumeva dublje margine na vrhu i dnu koje šire tekst.

6. Prekomerno korišćenje kosih slova i okvira

Manji delovi teksta napisani kosim slovima mogu privući veći pažnju nego sam njihov sadržaj.

• Jedan veliki naslov sa kosim slovima je mnogo bolji nego imati više manjih naslova sa kosim slovima.
• Ukoliko je tekst na obojenoj ili zasenčenoj pozadini to stvara poteškoće čitaocu u prepoznavanju oblika slova.

Linije i okviri mogu ne samo dovesti do nepreglednosti već i do zbrke na stranici. Međitim ukoliko se koriste pravilno kao npr. ispod podnaslova, linije mogu označavati da se jedna tema završava a druga počinje.

Okvire bi trebalo koristiti samo da se namerno odvoji tekst ili za naglasak nečega a ne da to stvara barijeru.

7. Pogrešni interpunkcijski znakovi

Čitaoci više ne žele da prihvataju označavanje citata navodnicima, već se preporučuje korišćenje apostrofa.

Koristite neprekidan prostor da zadržite imena i datume u jednom redu kako ne bi došlo do razdvajan ja u dva reda.

8. Lebdeća velika slova

Početna slova treba da budu vezana za tekst u koji nas uvode. Pažljivo treba da poravnate liniju početnog slova sa linijom paragrafa.

Kad god je moguće, izmeniti rečenicu koja počinje sa jednim slovom  (i.e. „I“, „A“ ili) sa dva slova (i.e „To“).

9. Prekomerno razdvajanje teksta (previše praznih redova)

Kad god je moguće, istaći fotografije, grafike i navode sa uokvirujućom mrežom (linijom). Fotografije, grafike i navode postaviti između kolona ili u prostoru ispod i iznad kolona.

Prekomerno razdvajanje kolona dovodi do neadekvatnog prostora između reči kao i prekomernog razdvajanje reči crticom.

10. Nepotrebni razmaci

Izbegavati nepotrebne razmake između i unutar paragrafa

• Dupli razmaci. Izbegavati duple razmake između paragrafa.
• Nikada ne počinjati tekst paragrafa odmah ispod naslova ili podnaslova.
• Koristiti crticu u Left Justified tekstu kako bi izbegli prekomerne razlike u dužini redova. Koristiti te crtice u Justified tekstu kako bi eleminisali velik razmake u redovima koji sadrže nekoliko dugih reči.
• Kontrolišite razmak između reči. U Justified teklstu namestiti svoj softverski program na limitirani razmak između reči.
• Fino podešavanje lista. Eliminisati prostor u listama smanjujući razmak između bulletsa ili brojeva

11. „Udovice i siročad“

Obratite posebnu pažnju na vrh i dno kolone i stranice.

• Udovica. Izbegavati „udovice“, odnosno rečenice koje započinju nove paragrafe, a nalaze se na dnu stranice. Kada počinje novi paragraf, zadržati, najmanje dva do tri reda zajedno.
• Siročad. Izbegavati „siročad“ odnosno fragmente rečenica ili delove reči koji su odvojeni crticom i prebačeni na početku sledeće stranice.
• Podnaslovi. Izbegavati podnaslove koji se pojavljuj sami za sebe na dnu stranice. Najmanje dve rečenice paragrafa treba da prate podnaslov da bi ga ostavili na toj stranici

12. Korišćenje boja

Boje u tekstu umesto da naglase važne informacije, mogu učiniti upravo suprotno. Boje je najbolje koristiti kao pozadinski element.

Tekst pisan u boji je mnogo teži za čitanje od istog tog teksta pisanog u crnom koloru. Obojeni naslovi ili podnaslovi ne znače da će oni biti više primećeni od teksta koji ih okružuje. Tekst u boji pisan manjim fontom je najteži za čitanje. Kontrast boja pozadine i teksta mora da bude jasan.